Kategorija: Zajednica

2 minute autom od bolnice u koju sam otišla brinuti se za oca、Glavni stožer pomorskih samoobrambenih snaga Ominato (bivša baza japanske mornarice Ominato prije 60 godina)。Početak rata na Pacifiku、Čini se da je ovdje okupljena kombinirana flota za napad na Pearl Harbor)。Trenutno je sjedište pomorskih samoobrambenih snaga Ominato/Hokkaido.。Navečer 3. siječnja、Prvi put nakon nekog vremena miran zimski dan、Ova fotografija je snimljena kada sam svratio na putu kući iz bolnice.。

Kad sam bio u osnovnoj školi、Postojala je grupa koja se zvala Marine Boys.。Bio sam mršav i vitak, ali privlačio me snažan imidž "morskog čovjeka" i želio sam se pridružiti grupi.。Brzo sam naučio znakove zastavice (i iz nekog razloga ih se još uvijek sjećam).。Prije sam se divio bijelim časničkim uniformama, a sada mi se to čini kao san.、Gledajući brod、Još uvijek sam nekako nervozan。

Ja sam iz generacije koja ne zna za rat.。Ali kad sam pričao o svojim roditeljima kad sam bio dijete, mislim da je bilo puno priča o tome da su bili uključeni u rat.。Nepunih 20 godina nakon rata,、Sjećanje je sigurno još bilo svježe.。

za zemlju、za roditelje。Tako sam gledao djeda i roditelje koji se nisu mogli nagledati.。Žao mi je zbog toga.、Živjet ću na svoj način、Nekada sam se smijao brigama svojih roditelja.、Kad su u pitanju vlastita djeca,、I ja sam šokiran.。

Oglasila se truba baze。Već sam zaboravio značenje svake trube.。　　　16.1.2012

 

 

 

 

Shimokita、Ne, snježni krajolik je prekrasan, ne samo u Shimokiti.。Često se naziva jednobojnim svijetom.、Sklon sam tako razmišljati、Ako se osvrnem na vlastito iskustvo,、Svi će se sjetiti da to nikada nije bio slučaj.。

drugi dan、Dodirnite ovaj snježni krajolik、Napisao sam da se osjećam kao da sam otišao kući po nešto što sam zaboravio.。To je svakako istina。Kao niža gimnazijalka uopće nisam puno učila.、Postao sam opsjednut hvatanjem zečeva, šumskih šljuka itd.、Na putu、Dvaput sam skoro izgubio skijanje.、Tijekom mog putovanja kući, razgovarao sam o tome sa svojim mlađim bratom i majkom gotovo svaku večer.。Ukorijenjene su negdje u mom tijelu.、Kad sam vidio ovakav snijeg, osjetio sam kako sam uzbuđen.。bez mog oca、２、Možda sam 3. izašao postaviti zamku za zečeve.。Što je najvažnije、Siguran sam da se ne bih ni vratio kući da nije bilo toga.。

Kad sam tek počeo ozbiljno crtati、Nakon korištenja raznih boja、Stalno sam mislio da je kraj ipak jednobojan.、Vjerojatno zato što sam već vidio ovakav krajolik.。Prije nego što sam shvatila, bio sam uhvaćen u životu、Čak sam i to zaboravio。Netko je jednom rekao da sam "pisac fantastike".。To je vjerojatno istina。Iz nekog razloga, tako sam se osjećao otkad sam bio vrlo mali.。snijeg potiče fantaziju。Snježna zemlja ima sreće。

 

 

ふとウィリアム・ブレークを思い出した。ウィリアム・ブレーク（1757-1827）は、非常に宗教色の強い作風の詩人・画家だ。版画職人でもあるらしい。彼の絵を初めて見たのは学生の頃、今から４０年ほど前のこと。デッサンの狂っているような、ちょっと変わったデフォルメが印象に残ったが、詩人の余技だろうとタカをくくって、それ以上踏み込まなかった。

それから１０年ほど経って、あるきっかけでイギリスに１０日間ほど立ち寄れることになったので、イギリスの水彩画を少しだけ集中的に見ることにした。まずは常識的にコンスタブルとターナーが第一候補である。

まずはテートギャラリーへ。たまたま「ウィリアム・ブレーク展」が開催中。大した絵は無いだろうと思いつつも、ポスターを見ると何だか胸が騒ぐ。まあ同じ水彩でもあることだしと、少しだけ道草を食うことにした。これが思わぬ大正解。

ブレークの焼けるような熱い魂に触れた気がした。誇張ではなく、ほとばしる勢いに圧倒された。自分のやっていることはいかに気持の薄い態度であったかと打ちのめされる思いで、その作品群を見た。そのあとコンスタブルもターナーも確かに見たはずだが全く覚えていない。（東京でルオーのパッション全作品を見たときもそんな感じ。ルオー展会場から銀座の街へ出た時、街から色が無くなってしまったように感じたのを思い出す。）

最近まるで自分の絵に自信が持てなくなった（それはとても苦しいことだが、必ずしも悪いことばかりとは考えていない）。他人の真似をしているとは思わないが、五里霧中、どこに自分が居て、どこに向かって歩いているのか分からなくなったのだ。nenamjerno、どこかで他人のトレイルを辿りたくなる。U takvim ponekad、これからは「ブレークを見よ」と自分に言い聞かせよう。

ブレークの評価は高いが、万人に心地良い絵だとはとても思えない。息苦しいような、責められているような、誰しもそんな思いを少なからず感じさせられるに違いない。人によっては不快でさえあろう。それを突き破って進む、あの情熱。失ってはいけないものをいつも私に思い出させる絵なのである。　　2011/10/28