Христово лице и персим

Оловка "2 зелена персимона" + акварел
"Фуде персиммон"

Купио сам "Фудегаки" од Супер (фотографија)。Неколико пута је величанственији од „фудегакија“ који је одувек био на мојој слици.。Мислио сам да познајем Фудегакија, али、Мислим да је ово први пут да видим ово、је。Али изгледа као горки персиммон、Трпкост је добро уклоњена и било је укусно.。

„Фудегаки“ у мојој глави је、Да ли је мањи од четке? Да ли је то био "Тсукусхи"? То је као пламен свеће окренут наопако.、мало мањи、Почео сам да се осећам као да имам лош изглед (извини).。Драгуљи расту са друге стране ограде док пролазим、Фуде хурмашице које нико не бере у задњем делу фабрике.、Није личио на тако фини персиммон.。

Гледајући овај "фудегаки"、Видео сам то у Лувру или негде.、Подсетило ме је на лице романичке статуе Распећа.。„Чудна избочина“ и натечени облик горњег дела плода персимона、Нејасно се преклапао са обрисом Христа, сажаљиво овенчаног трњем.。

Успут、Мало сам истраживао какво трње има на Христовој круни.。
Углавном теорија је да је то божиковина и да је божиковина, која припада породици Еупхорбиацеае.。Божиковина има трње на листовима.、Ханакирин има трње на свом стаблу.。Божиковина је、Користи се за божићну божику, која је изложена на вратима за Божић.。Раније сам покушавао да подигнем Ханакирин.、Мислио сам да изгледа мало другачије од круне.。Нисам знао јер је умрло на путу.、Чини се да ће, ако расте као што јесте, постати као лоза.。Чини се да је ово прикладније у смислу "плетења круне" (у сваком случају, Ханакирин боли)。
Кад боље размислим、много касније、Вратило ми се сећање на скицирање Христовог лица акварелом.。

         「青柿」 水彩ウォーターフォード紙(荒目)

絵のモチーフとして玄関に置いてある青柿もだんだん黄色になってきたしばらく雨模様の日が続きそのせいか気温もグッと下がった昨日今日は晴れたが太陽にももう夏のようなエネルギーは無く秋らしい爽やかさが一年ぶりに戻ってきた

この青柿を頂く前にすでに赤い柿をたわわに吊り下げている木がいくつもあったたぶん柿の種類が違うのだろう甘い実は西欧でも人気があり特にスペインでは生産も盛んで中国に次いで世界2位の生産量だという
 ウィキペディアを見ると北海道南部から九州までのほぼ日本全域に育つとある松尾芭蕉に「里古りて柿の木持たぬ家もなし」という句がありそのまま読むとウィキペディアの記述と一致するかのようだがかつては福島県以北では柿はほぼ生育できなかったと記憶する東北を旅した「奥の細道」の作者には生産限界が見えなかったのかもしれない

柿は「カキッとしてなくちゃ柿ではない」という人が結構いる硬めのカキカキシャリシャリの食感が命ということだろうわたしなどは北国育ちだから木に生っている柿の実物を見たことがなかった流通の悪い当時ではそんなカキッとしたものは手に入るはずもない内側が甘くトロトロになりかけたやつしか食べたことがなくそれが柿というものだと思っていた今でもどちらかというとカキッよりはトロッの方が好きである

スケッチは水彩だけでなくアクリル絵の具を下地として少し使っている水彩だけにこだわらず効果があれば何でも使えばいい今見えている効果を水彩だけでやろうとすると案外大変なんじゃないかな

二紀展独立展を観て

昨日(10月20日)乃木坂の国立新美術館で二紀展と独立展を観てきました旧知の作家が二人も黒リボンつきで展示されていたのが悲しく寂しい

展覧会は団体展であれ個展であれ一種の体力勝負の場でもあります集中力研究心さえ体力がなければ続きませんから体力も “実力” の一部であることは間違いありません体力がないと展覧会を観に行く事さえできません地方に住んでいる人はそれに加えて財力もないと東京の展覧会に出品はもちろん観に行くことさえかなりの負担です
 団体展の会場では図録も売っているしある程度の団体ではホームページなどで会場作品を公開したりしていますが絵を描く人は実物作品を自分の目で見る必要が絶対にあります一本の黒い線がどんな材料で描かれているのかどんな下地にどのくらいの速さで引かれているのか等々図録などではまったく分からないのです

али、それはそういうところに出品する人たちの話一般の人はむしろ大づかみに色やアイデアを楽しんで欲しいし描く場合でもそんなふうにのびのび描いて欲しいものですもともと絵は他人と競争するようなものではないでしょうから

楽しくのびのびと子ども心のままに描きその積み重ねが知らず一つの高みに達するというのが理想ですがそんなこと誰にでもできることではありません都会の展覧会へ無理しなくても小さなスケッチブックを持ってあるいは図書館から画集を借りて絵に親しむ機会を増やすだけでも意味はあるんじゃないでしょうか
 天才たちの作品や展覧会の作品はそれぞれの道すじでの道案内のようなものなんです