「丸ガニ」…

Јео сам "округлог рака" (произведен у префектури Мијаги)。Ипак, има носталгичан укус、Да ли је срамота?、Све су то још млади ракови.、Окус је такође био незрео.。Ако си жив、То је величина коју желим да пропустим.。

Недавно сам на свом блогу писао о „пецању ракова“.、О овом раку。У мојој кући се зове Хирагани (можда зато што су му задње ноге равне).。Зато што рупица на леђима изгледа као "Х"、Деца су ме чак намерно називала несташним раком.。

Доњи рак са стомаком окренутим напред је женка.、Овај изнад је мушко。Разликовати по облику "поклопца" на стомаку。Иако је мали, реч је о слатком и укусном раку који је популаран међу мештанима.。Нисам имао појма да се продаје у Саитами.。Иако осећам захвалност、Осећао сам помало помешане емоције.。

 

骨が好きかも

骨が好きかも知れない子どもの頃から。данас、突然そのことに思い至った

アトリエには小さなメスのゾウアザラシの頭蓋骨インパラの頭があり二階には大きな牛骨だけでなく小さなキツネ、ракунски пас、貂の頭蓋骨があるたくさんの貝殻やカニの骨格も考えてみれば骨だ

森の中に落ちている鳥の白骨化したもの砂浜で波に晒されている魚の骨格気味が悪いなど感じたこともなかった実際はこうなっているのかという科学的好奇心だけでなくもう少し感覚的哲学的な何かをも感じていたのかも知れません

西原(さいばら)理恵子を読む

西原理恵子さんといえばちょっと悪どい顔つきのオバちゃんがデカイ口を開いて辛辣なセリフ?を吐く漫画を描いて人気(彼女のこれまでの凄まじい人生が映画化されるほど)のマルチ漫画家だ

今年、「女の子が生きていくときに覚えていてほしいこと」と娘への餞別?の本を書いて評判になったのでそれも含めて数冊まとめて読んでみた

まあまあ、Видим、なるほどですが実際やるとなると大変なことですが実際やったんですね凄いそこから自分の事を考えてみると「全て手遅れ」絶望しそうだがそれでも人に恵まれてここまで生きてこれた感謝だなあと、мислим поново。али、あと10年もっと好きなように生きてその時点で静かに死んでもいくってのもカッコいいかな〜と思うその10年をどうやって深く濃くするか何だか自分の人生をどうブレンドするかというソムリエになったような気がしてきた