Категорија: Галерија

Данас је жетвени месец。Био је то добар месец。Док гледа у пун месец、јуче、Било ми је драго што сам отишао на самосталну изложбу Кунија Мацумотоа.。Могао сам да опуштено разговарам са Масатом Јошиоком, који је држао самосталну изложбу у истој галерији на другом месту.、Изнад свега, Мацумото-санови цртежи су били невероватни.、На крају сам остао предуго。

Налази се у граду Кунитацхи、„Дворска галерија Кунитачи“ од 12. до 24. септембра。Изађите на јужни излаз станице Кунитацхи и идите десно (ка Тацхикава) на путу непосредно пре него што стигнете до 2.，3Минут је。Ако желите да видите, погледајте што пре.。Мацумото、Г. Јошиока и г. Јошиока су обојица чланови Никикаи, организације која јавно регрутује.。У ствари, и ја сам припадао овој групи.、Хвала обојици на помоћи.。

али、Увек гледам радове без потребе да се везујем за такву врсту односа.。Мацумотоови радови се не мењају много ни по мотиву, ни по теми.、у последњих неколико година、Из неког разлога, постаје све привлачнији.、Осећам то。Размишљајући о томе шта се променило、Питам се да ли су теме и начин на који се обрађују постали једноставнији.、мислим。
Свако може бити сликар、Желим да нацртам нешто овако、Ово је једино што имам јаку жељу да цртам.。То је покретачка снага мог континуираног цртања.、Из перспективе сликарства = визуелна уметност、Та опсесија може ометати видљивост (видљивост?)、Често се дешава。Та посвећеност、Уметнички стил је начин на који се уклапају у теорију визуелне перцепције.、Ако то не могу да створим, наставићу да тешко стварам као уметник.。

Мацумото није показивао никакве знаке бола.、Мислим да сам превазишао ту дилему.。Али、То не значи да је то био лак пут。Он је на овоме радио веома озбиљно.、и 3，40Требале су године、Коначно сам прошао кроз то、осећам。Били су дуги дани тешкоћа.。Увек са лицем које личи на вечно младог човека、И увек брине о људима、Не ослањајте се на друге, не савијајте се、Мислим да сам коначно успоставио свој свет.。Мислим да је он невероватна особа、Поново сам помислио。
Данашњи жетвени месец средином јесени био је прелеп месец.。Чинило се да је његова самостална изложба завршена.。

先日マスカットを描いた。単色だから簡単かと思ったのが浅はかだった。確かに「モノは単純に見えるものほど難しい」ことは十分に知っていたはずだったのに、つい甘く見てしまった。このスケッチはその反省を生かしつつ、テーマを「水滴」にした。

単純なものほど難しいというのは、例えばジャガイモを描くのは、蜜柑を描くより難しいし、蜜柑は栗を描くより難しい。ジャガイモとただの泥だんごとを見分けられない人はいまいが、見た瞬間にそれと分かるように描きわけるのは至難の業だ。蜜柑だってただの黄色い丸ではない。海辺のありふれたつぶ貝は、棘のかたちが複雑なサザエなどより、特徴がないぶん、難しいのである。

別に絵だけではない。例えば小説だって、その辺のごくごく平凡な人間を描く方が、偉人伝を書くより難しいともよく聞く。巷の騒音を音楽にするのもそういう意味で難しいことだろうと想像する。

話を戻すが、絵というのは眼で見て分かればいいというものではない。正確に描かれていればいいというものでもない。上手ければいいというものでもない。見る人の心になにか点火するものがいい絵である、とわたしは思う。下描きから完成まで、どの段階が「点火」になるかは作者にもわからない。下描きが一番良くて、描くほどに悪くなる絵も、実はたくさんある。この絵もこの先、どの段階がベストなのか、и、そこで自分で止められるかどうか。その辺が、実力があるかどうかの境目だな。