Тешко је нацртати цветове трешње

Акварел "Пејзаж са цветовима трешње".

„Страст“ Јапанаца према цветовима трешње је „супер“ посебна.。Ову врсту „ненормалности“ обични Јапанци (укључујући и мене) доживљавају као нормалну.、Полазна тачка ове абнормалности може бити „цвет трешње у основној школи“、Мислим да је то оно што су многи људи рекли.。колико ја знам、Никада нисам видео школу без трешње у школском дворишту.。Чак и ако постоји нешто попут „дигиталне основне школе“ што не постоји у стварном простору,、Негде на екрану мора да постоји цвет трешње.、чак и мислим。
Штавише, време цветања。Многи велики догађаји у детињству често укључују школу.。Међу њима и пријем、Матура даје деци и посебан значај.。У позадини су увек цветови трешње。Велики земљотрес у источном Јапану догодио се у марту.。Трешња цвета у пуном цвету одмах након земљотреса、Због своје свежине, многим Јапанцима је изазвало сузе него радост.。Цветови трешње нису само цвеће、То је такође симбол дубоких осећања.。то је оно、Још више отежава цртање трешњиних цветова као објеката。

У том смислу、Скоро 100% људи、Изгледа да се сећам да сам једном нацртао (или био присиљен да цртам) цветове трешње.。И више од 90% њих、Како да га нацртам (осим да га само обојим у ружичасто)?、Мора да сте имали проблематично искуство。Исти комплекс који сам осећао у основној школи остао ми је заувек.、Још увек не могу то да решим。Осим тога,、Као пејзаж, превише је обичан и тешко је пронаћи нову перспективу.。У поређењу са мојом љубављу према трешњиним цветовима、На јавним изложбама има прилично мало слика цветова трешње.、Мислим да је то вероватно разлог。

「失敗」について

3/29のブログに同じモチーフの「春の川辺」を載せましたこの2枚はそれとは別に描かれたものです上の絵が一番最初下が一番最後ですサイズも比率もよく見れば構図も少しずつ違っていますそもそも元の写真には遠くの家などありません

一枚目が失敗だったから、2枚目、3枚目と描いたのかというとそれは違いますそれぞれに気に入ったところとそうでないところがありますだから描くのです気に入らないところを直すというのともちょっと違いますそれはそれこれはこれなんですもう少し良くしようという志向よりこうしたらどうなるかこういう感じを描けるだろうかという自分自身への「興味」に近いかもしれません

同じものを何枚も描いて飽きないか?と言われそうですがそもそも同じものを描いているとは感じていないのです川とか木とか土手とか同じ要素を使っている以外は別の絵を描いているだから飽きないのです逆に感覚にピンとこない時それが最初の一枚でも“飽きる” わけでなくとも途中で興味を失ってしまう時もあります
 何枚も描けるときはきっと何かがわたしの感覚に触っているのでしょうそれが何なのか描いてみなくては分からないのです

ペンの味わい

             「ヨットハーバー」 ペン・水彩 F4

長く描いているペンスケッチだが最近また自分の中でちょっとした「マイブーム」になっている小サイズのスケッチブックに始めると止まらなくなる先日は一日でスケッチブック一冊(17枚くらい?)を描いたまだこれくらいできるんだなーとちょっとだけ自信回復した

野外スケッチでは過去に一日で100枚くらいは描いたことがある(一週間で500枚弱)写真を撮るよりスケッチの方が早いなどと自信満々だった頃の話早朝から日暮れまで一か所から前後左右を描き歩いたり走ったりしては描き車で移動しては描きのスケッチ三昧このときの記憶は今でも鮮明だ若かったし楽しかったなー今では走ることなど思いもよらぬ

ペンの良さは何といってもかっちりした線の強さにある鉛筆のような柔らかさ繊細さは望めないかわりに彫刻の鑿あとのような「一回性」の潔さがあるいちど紙にペンを置いたら消すことはできないそれがペンの “清潔感” にも繋がっていると感じる(「消せない」ことが欠点だと思う人には「消せるペン」というのも売ってます)鉛筆の柔らかさとペンの強さ一枚の絵の中ではなかなか併存できないのも面白い