Започна изложбата „Здружение на сини галеби“

Место за изложба на изложба на асоцијација на сини галеби (прв ден)

Денес е член на Извршниот комитет、Не само Комитетот за прикажување、Многу членови ни помогнаа со дисплејот.。Спонтано е、Јас сум многу среќен、Бев импресиониран! Членовите на комисијата за прикажување се на иста возраст како изложувачите.。10Пред една година, тоа беше „вознемирувачки на дисплејот ...“。Нечистотија、Дали е во ред да го кажеме тоа?。Имам добра врска、Мислев така。

Исто така, морав да го повторам прилагодувањето на висината на прикажаните дела многу пати.。Оние што работеа、Извини。Сепак, прилагодувањето на висината е клучно за составот на местото на настанот.、Јас не компромис затоа што мислев така。Ако само го направите ова малку повеќе、Може да погледнете одблизу на првата работа、На крајот сум уморен од гледање、Конечната работа (без оглед на тоа дали уметноста е добра или лоша) нема да се види правилно и ќе биде целосно презаситена.、Затоа што тоа е можно。

Затоа ја удвоив количината на работа、Никој не се пожали、Тој го стори правилно。Со идеите на членовите、Благодарение на визуелизацијата на лентата за упатствата за прилагодување на висината、Работното време е намалено (^-^;。90Голем број на дела、Благодарение на сите, тоа беше место каде што можете да уживате во освежувачко и неуморно гледање до крајот.。Ви благодарам многу。добра работа。но、Денес е првиот ден、Не заборавајте сè уште。Со нетрпение очекуваме да слушнеме од луѓе кои го виделе тоа。

桜を描くのは難しい

       「桜のある風景」 水彩

桜に対する日本人の “熱愛” は “超” 特別だその一種の「異常性」が普通の日本人(わたしも含め)には正常と感じられているという異常性の出発点は「小学校の桜」にあるのではないかと多くの人が述べている通りだと思うわたしの知る限りでも校庭に桜が無いという学校を見たことがない現実空間には存在しない「デジタル小学校」のようなものがあったとしてもきっと画面のどこかに桜が入っているに違いないとさえ思う
 さらに花のタイミング幼少期の大きなイベントは多く学校に関わることが多いその中でも入学卒業は特別な意味を子どもにも感じさせるその背景にいつも桜がある東日本大震災は3月だった震災直後の満開の桜はその清々しさゆえに喜びよりもむしろたくさんの日本人の涙を誘ったものだった桜は単に花であるだけでなく深い心情を伴った象徴でもあるそのことがモノとして桜を描くことをさらに難しくする

そういう意味でほぼ100%に近い人が一度は桜を描いた(描かされた)記憶がありそうだそしてその90%以上の人が(ピンクをただ塗りたくる以外に)どう描いたらいいか悩んだ経験を持っているに違いないわたしも小学生の頃に感じたそのコンプレックスがずっと尾を引いて今も解消できずにいるそのうえ風景としてはあまりにも普通過ぎて新たな視点を見出しにくい桜への熱愛に比して公募展などでは桜の絵がむしろ少なめなのはきっとそういう理由だろうと思う

За „неуспех“

3/29のブログに同じモチーフの「春の川辺」を載せましたこの2枚はそれとは別に描かれたものです上の絵が一番最初下が一番最後ですサイズも比率もよく見れば構図も少しずつ違っていますそもそも元の写真には遠くの家などありません

一枚目が失敗だったから、2枚目、3枚目と描いたのかというとそれは違いますそれぞれに気に入ったところとそうでないところがありますだから描くのです気に入らないところを直すというのともちょっと違いますそれはそれこれはこれなんですもう少し良くしようという志向よりこうしたらどうなるかこういう感じを描けるだろうかという自分自身への「興味」に近いかもしれません

同じものを何枚も描いて飽きないか?と言われそうですがそもそも同じものを描いているとは感じていないのです川とか木とか土手とか同じ要素を使っている以外は別の絵を描いているだから飽きないのです逆に感覚にピンとこない時それが最初の一枚でも“飽きる” わけでなくとも途中で興味を失ってしまう時もあります
 何枚も描けるときはきっと何かがわたしの感覚に触っているのでしょうそれが何なのか描いてみなくては分からないのです